Драган Симовић: Песма из једног давно минулог живота…


17

Сетих се Тебе,

Орана Свамила,

драгано моја из једног давно минулог живота,

када је наше племе плавих вилењака

кренуло из модрих кедрових шума у зеленој низини

пут оштрих и стрмих Пурпурних стена,

високо и далеко про Месечевих језера,

када је Плаво Сунце у поноћ

са своја три месеца од сребра

обасјавало све вилинске земље

на Беломе Пупку Севера

у белим и студеним

ноћима Сварога.

x10062201127357586963

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s