Хаџи Невенка Мишић: Сварогу моме и твоме


 

Мој дах дишем кроз твоје

сјене

Погледом видим кроз твоје

зраке

Новим би ходом корачала за

тобом

Кроз етар олује гвозденом

стазом

Ни напред ни назад ал увек уз

скуте

Твоје сам чедо у зимско јутро

Рекла ја јесам мисао твоја

Што учи срце да воли јутро

Кишу и сунце олују, буру.

И као дете лептире јутра

И данас хватам музиком

среће

Волим тај код у животу мом

Што даде ми отац Сварог

небески

%d1%81%d1%81%d1%81%d1%81%d1%81%d1%81-jpeg

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s