Верица Стојиљковић: Нешто мало о Вилама некад … и …сад


 

Виле су  лепе девојке, обдарене чаробним моћима. Рађале су се из росе или израстале из цветова. Митови о вилама су део фолклора свих народа а нарочито присутни у Келта и Словена. Вечно су младе, бујних  коса, до појаса дугих,  често у белим прозрачним хаљинама.  Из косе, не сме им нестати ни једна једина влас јер онда умиру или мењају свој облик.

Вила се може контролисати једино ако јој ко украде окриље – јер имају крила – и онда постаје добра жена ономе ко га је од ње сакрио.  Међутим, дође ли до својих крила, вила нестаје и никада се више не враћа.

Живе у близини пећина, извора, поред река, језера, па и по облацима па се стога разликују виле језеркиње, планинке, облакиње…. Носе поруку земље на којој обитавају. Места где су виле,  по предању,играле, певале, купале се, народ је називао „Вилин извор“, „Вилине воде“ и сл.

Јашу на коњима, на јеленима, веома су добре ратнице упркос своме нежном изгледу јер кажу да се земља тресе када се виле боре. Добро су баратале луком и стрелом и гађале би њима оне који би их што увредили.

Када би се људи нашли у каквој невољи оне би помагале, видале ране, побратимиле се са људима (пр. Марко Краљевић и Вила Равијојла). Какве би биле према људима зависило је од дела људи. Често би дојиле децу смртника  чиме би, веровало се, та деца добијала натприродне моћи. Из овога веровања проистиче и  ,,братство,, по млеку.

Данас би се вилама сматрале девојке и жене које у друштву заустављају дах својом појавом, имајући у виду лепоту, како физичку тако и унутарњу. То су жене које вас увек нечему могу подучити, лепом причом орасположити, осмехом вам лице обасјати. То су девојке и жене које за собом остављају добро расположење, наду у бољитак. То су разбуђене жене, свесне дарова које могу дати себи и другима. То су оне, које често уместо вас ураде нешто и за то им не треба ваша захвалност. То су  оне које својим „чаробњаштвом“ учине да из ваших душа одлети туга а да се ваша срца напуне радошћу па пожелите да и ви тако пронађете своју бајковиту личност затрпану негде дубоко у вама, иза седам тешких врата, иза седам високих гора, иза седам стотина хиљада туга и суза и кренете да живите – своју бајку.

2015-11-26_163429

Извор: Стари Словени и још понешто што сам ,,нашла,,

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s