Сергеј Јесењин: ПЕСМА О КЕРУШИ


Јутрос рано где стрн шуми, лупка
где се бели трска у гугути
седморо је оштенила кучка
седморо је оштенила жути

До у сумрак грлила их нежно
и лизала низ длаку што руди,
и сливо се млак сок неизбежно
из тих топлих материнских груди.

А увече, кад живина јури
да заузме мотке, ил’ прут јак,
изишо је тад домаћин тмури
и сву штенад потрпо у џак.

А она је за трагом трчала,
стизала га, као кад уходе…
И дуго је, дуго је дрхтала
незамрзла површина воде.

При повратку вукућ се по тмини
и лижући зној с бедара лених,
месец јој се над избом учини,
као једно од кучића њених.

Зурила је у свод плави, глатки,
завијала болно за својима,
а месец се котрљао танки
и скрио се за хум у пољима.

Немо, ко од милошти ил’ среће,
кад јој баце камичак низ брег,
пале су и њене очи псеће
као златни сјај звезда у снег.

2 comments

  1. Miodrag Cenić

    Сергеј Јесењин | ПИСМО МАЈЦИ
    Јеси л’ жива, ти, старице драга?
    Жив сам и ја. И поздрав ти шаљем!
    Нек вечерња она светлост блага
    Дом твој купа невиђеним сјајем.

    Јављају ми да си забринута,
    Да те за мном туга стегла љуто,
    И да често излазиш до пута
    С изношеним старинским капутом.

    Да ти стално, у сутону меком,
    Иста слика пуни стравом таму:
    У кафанској тучи као неко
    Зарио ми испод срца каму.

    Немој више бити брижна лица!
    Само тлапњом страшно мучиш себе.
    Нисам тако тешка пијаница,
    Да бих умро не видевши тебе.

    Као некад, нежан сам и сада,
    Живим само једно сањајући,
    Да се опет из овога јада
    Што пре вратим нашој трошној кући.

    Вратићу се кад нам башта грање
    У пролеће бело испреплета.
    Али немој опет у свитање
    Да ме будиш ко пре осам лета.

    О, не буди одсањани жамор,
    Не оживљуј што је хтела душа –
    Одвећ рани губитак и замор
    У животу морадох да кушам.

    И не учи да се молим. Нећу!
    Минуло ми прошли дани скрише.
    Само ти ми, мајко, носиш срећу,
    Као ти ми не сја нико више.

    Зато немој бити забринута,
    И не тугуј за мном тако љуто.
    Не излази пречесто до пута
    С изношеним, старинским капутом.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s