Драган Симовић: До Свршетка којега никада и неће бити…


1411409272_blagoslovenie-ratnika_shishkin_andrey_1385531897

За мој живот и моју судбину одговоран сам само ја.

То је једна страна Истине.

За мој живот и моју судбину одговорни су сви.

То је друга страна једне те исте Истине.

Истина је толико огромна, толико и тако свеобухватна, да ју је напросто и немогуће сагледати само са једне стране, само из једног угла, већ се мора сазерцавати са свих страна, из свих углова.

О Истини може да се говори само у зен-будистичким парадоксима, у зен-будистичким противуречностима.

Иако сам сам одговоран за свој живот и своју судбину, на мене су утицали многи.

Толико је оних који су утицали на обликовање мојега живота и моје судбине, да их је, напросто, и немогуће све побројати.

У раном детињству, то је било родноверно окружење.

Да, управо тако.

Ја нисам растао у хришћанској породици.

За хришћанство сам чуо тек много доцније.

Сви моји преци, и свеколико моје окружење, било је родноверно.

Наравно, ја тада нисам знао како се то зове, али сада знам: то је било родноверно илити паганско окружење.

Сви моји ближњи из мојега окружења у најранијем детињству, веровали су у србске, словенске богове, у култове и митове наших древних предака.

Што значи, да сам ја с родневрјем растао, да сам га душом осећао и удисао, да сам се у његовом духу изнутра обликовао и развијао.

Природа, и све што је у Природи, то бејаше светиња.

Свето дрво, свети храст, света липа, света оскоруша … света биљка, свети цвет…

Све је било свето и посвећено.

Доцније сам се, око двадесете године, срео са ведском и будистичком традицијом, али с јапанском и тибетанском варијантом будизма.

На поткама и подлогама родноверја, прожетог ведским и зен-будистичким погледом на свет, исклијала је, изникла и развијала се и моја поезија, моја животна и стваралачка поетика.

Дакле, моја веза с родноверјем није књишка, није се појавила и развијала у неком зрелом и позном добу, већ је то било моје најраније окружење.

Кад сам дошао на овај свет, ја сам већ био у родноверју.

И, нико од мојих горштака, које сам сретао у детињству, не бејаше хришћанин.

Хришћанство је, за њих, била само службена, државна религија, једнако као и комунизам.

На хришћанство и комунизам гледаху као на једно те исто.

Понављам: за мој живот и моју судбину, одговоран сам само ја; за мој живот и моју судбину одговорни су сви, одговорни смо сви.

Сви смо одговорни за све, и сви ми учествујемо у обликовању свакога и свега, од Постања до Свршетка, до Свршетка којега никада и неће бити!

%d1%81%d1%81%d1%81%d1%81%d1%81%d1%81-jpeg

Advertisements

One comment

  1. Милица

    Тако је Вилењаче,сви смо одговорни за све и свакога,то су прави Исконски Ратници и Ратнице Светлости у Творцу,делују увек у светлости и милости,нису равнодушни да коче,већ се унутар себе крећу великом брзином муње,одскачу,светле и све свесте,кажу искрено,не глуме,а најважније је да поштују,воле и радују се једни другима,тада су најјачи.Творац се тада буди и подиже,која је то игра,невидљива, а ипак тако опипљива,увек даје, даје у виду Благослова,и тако те дотакне,да поново оживиш и процветаш у радости,Дишеш и дајеш нову свежину промене за све и свакога,лепо,лепо!само напред

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s