Драган Симовић: УНУТАРЊИ ПУТ БОЖЈЕГ САВРШЕНСТВА


388808ja91e1f1q1

Сваки пробуђен Србин, и сваки пробуђен Човек, мора да тежи Идеалу.

Идеал је Савршенство, Божје Савршенство.

Нико од нас још није Савршен, али је важно, и битно, да тежимо ка томе – да будемо Савршени.

Да би се неко назвао Белим Србином, он мора да буде Савршен.

Да буде Србин Божје Вертикале.

Бели Србин и јесте Човек Божје Вертикале, и јесте Човек – Савршени Србин.

Али, Савршенство је, истовремено, како у космичкој и божанској перспективи тако и у овоме тренутку.

Свака будућност већ јесте и у овоме тренутку.

Ако будућност није у овоме тренутку, ње неће бити ни у космичкој и божанској перспективи.

Да бисмо досегнули Савршенство, а и сами постали Савршени, морамо да победимо многе непријатеље своје који су дубоко у нама.

Поменућу неке од наших опаких, подмуклих и потуљених непријатеља.

То су: страх, мржња, љутња, бес, гнев, лоше мисли, оштре и прејаке речи, завист, пакост, мрзовоља, брзоплетост, сплеткарење, опањкавање, оговарање, празнослове, среброљубље…

Срби и Србкиње који теже Савршенству, не смеју да мрзе, да се љуте, да се подају бесу и гневу, да сплеткаре, да опањкавају и оговарају ни ближње ни ине.

Сви смо ми различити, што је и разумљиво, јер је управо то и била Творчева воља.

Али, разлике не смеју бити узроком и разлогом за међусобну мржњу, љутњу, гнев и бес.

Не смемо да мрзимо једни друге, не смемо да се гневимо и љутимо једни на друге.

Све док смо подложни овим осећањима, нема ни говора о било каквом узрастању.

И, не само што престајемо да тежимо Савршенству, већ се крећемо смером који је супротан од Савршенства.

Праштање међу Србима мора да буде уздигнуто на највише ступњеве Присуства, да буде освешћено и самосвесно праштање, да буде праштање из Снаге, из Духа, из Љубави, а не из слабости и немоћи.

Ја унапред праштам сваком Србину и свакој Србкињи, али не зато што сам слаб, немоћан и јадан, већ зато што сам пробуђен и освешћен, што сам здрав, јак, снажан и моћан.

И, надасве, што знам, да праштајући Србину и Србкињи, праштам самоме себи за све из прошлости и за све из будућности.

А док праштам себи, ја, у исти мах, праштам и сваком бићу у свим световима Божјег Присуства и Стварања.

Овако би требало да размишља и говори свако од нас.

Свако од нас који тежи Идеалу, тежи Божјем Савршенству.

У притовном, не само што никамо нећемо стићи, но, што нас нигде и неће бити!

3-990098__mystical-moon_p

One comment

  1. Бела Веверица

    Тако је Песниче- тако је- сви смо понекад грешили- ако- и то нас нечему научило- важно је знати не поновити то! Важно је у љубави бити а то производи доброту, милост, благост, нежност. Топлина изнад свега која из тога дође радост је и СЈАЈ којим нас Бог дарује.
    Нема ничег до срца искреног, доброг милог и нежног – то је Снага права – друга ни не постоји!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s