Момир Јанковић: Бог Воден


Бог Воден је заштитник воде, морнара и рибара. Словенска насеља на морским обалама, на великим језерима Европе и Азије и на подручјима с речним сливовима, потоцима и мочварама утицала су на уздизање култа Бога Водена.

Поред храмова, у славу Водена, верници су се окупљали на изворима, језерима и обалама мора, река и потока.

Овај обичај се одр-жава на Ђурђевдан и данас код Срба православаца и муслимана. Обиље воде узроковало је код Словена и култ хигијене.

У „Вeлес књизи“ је записано да су се Словени молили боговима пет пута дневно и да су били обавезни, пре молитве, да оперу руке и да се умију.

Овај обред је унесен у „Куран“, мада у саудијској пустињи није било довољно воде, ни за пиће, па није тешко закључити да га је Мухамед преузео из старе словенске религије.

Да би се Воден умилостивио, обреди су најчешће обављани око воде.

Жене су седеле на обали с ногама у води и плеле су венце, које су пуштале низ воду.

Низ воду су одлазиле Водену и дашчице са  посудама с колачићима, тамјаном и свећама. Око воде се играло, певало, међусобно се поливало водом.

Момци су бацали девојке у воду и тај се обичај задржао и до данас. Словени су сматрали воду светом, па су је користили за лечење. Жене су залазиле у њу, држећи камен белутак, којег би љубиле, а крчагом би поливале друге белутке на дашчици прекривеној марамом. И та би се дашчица пуштала низ воду за бога Водена. У хришћанству је много тога преузето од ових Воденових обреда. Словени су спирали грехе купајући се у текућој води и то упућује на прво хришћанско крштење у реци Јордану.

У хришћанству се, такође, лечи светом водицом и она је у рукама Свете Петке, Свете Луције и Светог Јелисије. Богојављенска водица се носи кући и пије као лек.

Слично Воденовом обреду, хришћани, на Крстовдан, пуштају низ реку крст.

Бог Воден држи у десној руци трозубац, а у левој удицу и упецану рибу.

На централном делу кипа, изрезбарена је морска сирена.

Словени су били, према грчким записима, умешни бродоградитељи и вешти поморци.

Немци и Скандинавци су преузели Бога Водена и његово су име нешто изменили. Звали су га Один. Улогу Бога Водена у хришћанству делом је преузео Свети Никола.

 

Подаци о нашем Пантеону биће узети из обимног истраживачког рада историчара аматера г. Момира Јанковића, Београђанина, сликара и пензионисаног пуковника. Он је на основу сопствених проучавања европских историчара и етнолога старе словенске митологије, обавио систематизацију њихових радова и тако дошао до хијерархијског реда и улога сваког божанства у Пантеону

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s