Николај Левашов: ПРИЧА О ЈАСНОМ СОКОЛУ – ПРЕДГОВОР


luksuz-fancy-beli-soko-sokolarstvo-emirati-katar-3

Наслов књиге Прича о Јасном Соколу – Прошлост и стварност  није случајан. У Славјано Аријевским Ведама је текст Приче о Јасном Соколу такав,  какав је он и раније био, до насилног покрштавања Кијевске Русије и других руских земаља. У Причи –  то је преношење од уста до уста, од поколења до поколења реалних догађаја, који су се дешавали давно – давно. Временом се Прича испунила сликама, које омогућују људима да лакше разумеју предавану информацију.  

         И то је још јасније, ако узмемо у обзир, да је много од тога,  што је било савршено разумљиво, чак и детету – савременику збивања, предаваних у Причи,  за људе  често узвишено за разумевање по проласку многих поколења. То је због тога,  што је од времена догађаја, исказаних у Причи, цивилизација Мидгард Земље прошла кроз христијанизацију, и као резултат тога била одбачена од социјалних паразита на ниво каменог доба, не толико само у технолошком смислу, већ и у погледу на свет.

Сходно томе, многи обични појмови наших предака остали су за своје потомке нејасни или потпуно неразумљиви и онда приповедачи додају у Причу своје коментаре, који су омогућили да пренесу информацију на јасном за њих нивоу. Заправо, као резултат тога у многим Причама појавила су се објашњења приповедача, и постепено претварали Причу у бајку! Заправо зато су се у многим руским бајкама појавили летећи ћилими, магична огледала, летећи тањири помоћу којих је  могуће видети на великом растојању.

Без ових допуна, савремени приповедачи не би били разумљиви. Пошто се на различитим нивоима цивилизације код људи формира одговарајућа перцепција стварности, без узимања тога у обзир било је немогуће донети до људи разумевање.  Прича о Јасном Соколу заузима посебно место међу другима, зато,  што су у њој сописани догадјаји чекали за јасно разумевање будућих генерација. На тај начин, поколења,  живећа у Русији- Мајци након христијанизације Русије, која се десила у време Ноћи Сварога,  нису имала одговарајуће представе, са којима је било могуће повући паралелу у Причи. Осим, можда,  дугих растојања, која се у Причи преваљују са седам пари железних чизама, које је требало износити, да би се стигло до жељеног места.

Наиме носећи ципеле од железа гледали су људи, како да превазиђу невероватне раздаљине, тако како свако сам замисли колико је потребно прећи како, да би се износио барем један пар железних чизама, и … не налазећи одговор на то питање, човек схвата, да се разговор води о огромним растојањима. И, иако се у Причи дају тачна растојања у мерама за дужину, које су користили наши преци, то није могло дати неопходно за разумевање слике. За човека, који се није удаљавао од свог родног дома више од неколико километара, да процени удаљеност „дугих даљина“  је једноставно немогуће, чак и ако се преводи као светлосна година. Али идеја, да је потребно да се износи седам пари железних чизама, била је доступна свакоме, упркос чињеници, да нико није могао ни замислити, колико је потребно да се пређе, да би се износио бар један пар железних чизама! Али сама слика хабања железних чизама била је разумљива људима, и у томе је моћ маштовите перцепције.

И та народна творевина није само оправдана, већ и неопходна, иначе преношена усменим путем из генерације у генерацију информација би била потпуно изгубљена у низу генерација. Са присилном христанизацијом руских земаља настала је потреба још више да се сакрију слике вредних информација за будуће генерације од црквене цензуре. И, оно што је најзанимљивије, у усменој форми је ипак успело да се до данашњих дана донесу информације о стварним догађајима из далеке прошлости веома прецизно, и то постало могуће, у великој мери, захваљујући сликама руских прича. Међутим, чим је дошло до публикације Приче, одмах је кренуло мешање и интервенција цензуре прво цркве, а касније – партијске, што је претворило Причу у бајку, у којој је мало шта остало од Приче и оних стварних догађаја, који се у њој одражавају. Како се то догодило и зашто, постаће врло јасно после читања ове књиге.

Прошлост … прошао сам већ ја! заправо из та три термина настала је позната  сваком руском човеку реч! Размислите о значењу те речи, оживите је у свом уму, и … пред вама ће се отворити нови хоризонти, о којима нико није сањао! Прошао сам већ ја… наша прошлост –  је то, што носи наше памћење, како индивидуална меморија сваког човека, тако и памћење народа! Стварност … на чему још стојимо! И опет, та реч је настала при спајању у једну пет различитих речи!

На тај начин, сама реч дефинише слику, коју носи та реч – на чему ми стојимо сада, шта је наш темељ?! Дакле, на чему ми још стојимо? То је питање! Након читања ове књиге, само на примеру анализе ЈЕДНЕ «ПРИЧЕ О ЈАСНОМ СОКОЛУ» И ПРИЧИ «ФИНИСТ — ЈАСНИ СОКОЛ», сваком човеку, чак и малом детету, постаје савршено јасно, каква ВЕЛИКА ПРОШЛОСТ ЈЕ БИЛА УКРАДЕНА ОД НАС ДРУШТВЕНИМ ПАРАЗИТИМА РАЗНИХ ВРСТА!

И свима ће бити веома видљиво, на каквом темељу стојимо, и шта је заправо украдено од руских и других коренских народа Русије! И уместо истините, готово безконачне, реалне, а не фиктивне прошлости, друштвени паразити нам дозвољавају да стојимо само на јадном малом острву, на коме је тешко сместити две ноге једном човеку, а камоли да говоримо о томе, како да стоји на том темељу цео народ или нација! ..

И нека свако од нас  „вага“ темељ и сам за себе одреди, на каквом заправо темељу он или она жели да стоји …

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s