Драган Симовић: Песник пише и кад му се не пише


Има тренутака, има дана кад ми се уопште не пише, кад ми се не мили да било шта радим, кад ми се чини, да је сваки мој рад без сврхе и смисла, суманут и бесмислен.

И, знате ли шта тада чиним?

Тада, упркос снажном опирању мојега бића и духа, седнем и отпочнем да пишем, испрва усиљено, да бих, већ после кратког времена, наставио да пишем – посве смирено и надахнуто – пречистим вилењачким срцем и озареном песничком душом.

Зашто, по некад, присиљавам себе на писање и стварање?

Зато што некима то нешто значи.

Зато што неки од вас то од мене очекују.

Знам, поуздано знам, да има неких од вас који, из дана у дан, очекују да нешто моје прочитају.

Они моје лирске записе доживљавају као своје, они се у мојим лирским записима препознају, они моје лирске записе доживавају као повесницу своје душе.

То су ми, толико пута, и сами рекли.

Е, видите, због њих не смем да будем мрзовољан и уморан, због њих морам нешто да пишем и кад ми се баш ништа не пише.

И, то није лоше – напротив! – то је добро, дивно и корисно.

Још и ово морам да разјасним.

Ја сам песник.

Песник по рођењу, по судбини, по опредељењу, по вокацији…

То је избор моје душе још из раног детињства, то је моје звање, то је моја професија.

Но, песник мора бити одговоран једнако као и ратар, пастир, сељак, рудар, војник, кројач, столар, пекар, лекар…

И песник – ако је уистини песник! – мора да пише и онда када му се не пише.

Сви ми имамо своје дневне, недељне, месечне, годишње, вековне и еонске послове, дужности и задатке које морамо да обављамо, без престанка, свеједно да ли смо добре или лоше воље.

Јер, то од нас очекује и Творац и Васељена!

Јер, то од нас очекује како Сам Живот, тако и Извор Живота!

Ту нема нећкања и снебивања, ту нема хоћу-нећу!

2 comments

  1. Соко са Велебита

    Песниче врли ! Од твога писања, не очекујемо само да нешто прочитамо, већ да много тога научимо да се развеселимо да се охрабримо да добијемо снагу, полет, понос, свежину за наше неко делање. Ако се некога дана не огласиш, и ништа не напишеш, за мене тај дан није ни постојао.Ти си подсетник, будилник , покретач , веза са нашим Боговима са Извором Стварања и битисања !
    Благодарим ти за сва твоја Дела !

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s