М. К. Бела Србкиња: Све више и више заборављамо себе, да би бесови као паразити користили нашу животну енергију


Има их тако, и они су ти који заглупљују ово човечанство, од самог предшколског доба, па преко хране, воде, ваздуха, вакцина, Тв екрана, самог васпитања, то је на видљивом делу, а све да би свакоме од нас ушли преко мисли ума, страха, брига, доказивања, да бисмо били папагаји и сви исто учили у школама послушно, да не видимо даље од носа, да све више и више заборављамо себе, да би бесови као паразити користили нашу животну енергију од самог духа стварања, коме они не могу ни да  приђу, ако ми верујеш Вилењаче то је тако тачно до самог Неба па и више, а и много тога сам видела сама, тако да знам, и сама по свом искуству, зато увек требамо бити Опрезни, ја бих хтела да будем тако радосна, тра-ла-ла, али одмах изгубим себе јер је ово још увек свет омаја, знаш ли да могу чак и на животиње у саму психу да делују, има и светих животиња, а има и оних рептилијанских, и увек ове добре не проживе дуго у овом свету, стално су им уз главу и заносе их, тако једна моја куца је била као мало детенце, а радост, радост, срећа, не може се описати, све и свакога је волело, света куца из раја, али ту радост коју је понела из самог раја, овде није умела да контролише и тако на тренутке себе изгуби, а и стално је нападају невидљиви да је пију, и тако у том заносу среће од те брзине, када си у заносу највише и могу да нападну, кола су је прегазила, све се десило брзо, па тетка је имала белог мачора, и када дође код тебе легне на душу и у очи те гледа, а његове очи светле неком светлошћу и он је исто био збуњен, добрица, гледаш га и он ти прича душом, у њих никакво лукавство и сама опрезност није толико било, гледаш и ћутиш, зато о оваквим стварима не волим да причам на глас, тада много њих то слуша, и вреба, користе човека и кроз њега ричу, ако је он доста затамњен, па витлав а њему се даје знање, знање, а то знање могу сви да виде кад иду у астрал и тако стоји истина записана и тако се преписује, па борба змајеви, звезде, то сам чула пре овог дневника, само ти Вилењаче увек у вертикалу и са Творцем уистини и искрен стоји, тада ти нико ништа не може, да знаш! буди свој на своме са собом, не вреди нам знање и никаква писанија ако смо пакосни изнутра, себични, само чистота срца и чистота мисли, а ови који нас замајавају, отреси кроз Мерач Части, заустави њихову таму и даље крени, помого си себи, а и њему кроз строгу реч осветлео си његову суштину, зато и треба рећи свакоме оно што теби смета и ако те ремети, Ратник светлости увек за светлост душе ради, ма како год изгледало и шта људи мислили, они светле душу, чак и кад боли, то је за наше и њихово добро.роман, роман настаде, тако ми каже В…..

Advertisements

2 comments

  1. Светлана

    Дневник не говори о борби змајева, ниси добро схватила драга. Дневник казује о постојећим световима, о различитости постојања једне душе. И, још, говори да су вилењаци управо ти који умеју и могу путовати из света у свет, без капија, портала, бродова,…

  2. М.К.

    Да разјасним,јер је на пола недоречено,и постављено на брзину,о борби змајева сам чула пре неколико година о једној хладној души без срца.А твој Дневник Светлана пратим,осећам у топлини,води далеко,буди светлосни запис сећања,покреће,окреће и подиже високо до самог Космоса,па сам ову моју причу наговестила да би те подржала , да само тако наставиш јер си на светлом путу Истине и Правде,само напред, сеци својим мачем овоје незнања и одувај таму.Благословена да си нам и увек у љубави и светлости Светли!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s