Светлана Рајковић: Дневник Плавог Вилењака – деветнаести део


Вилењаци су започели напад! Кренули смо оним редоследом како је, Радмило распоређивао. У трену, испред мене је рој летелица које су хитале у извршавање својих задатака. Радмило је повео своје ратнике, први је, а знам да је на првом месту као сваки прави вођа, јер, његова летелица оставља плави траг за собом, и, у трену, после распоређивања, погледавши своје ратнике, јурнуо је на чело. До напада имамо још неколико секунди. Одбројавам! Осећај који у мени тада ствара и срећу, и страх, и…неописив је. То најбоље зна ратник, како је, када јурне у битку.
Напад започет! Први пројектил послат на напајање енергије! Одмах је уследео контра напад, јер, и њихове летелице су узлетеле, њихови пресретачи.
Радмило обавештава да је прошао пресретаче и да је неколило оборио, али да нови узлећу у све већем броју, и да се спремимо за, можда најачи удар.
Након само неколико секунди, настао је хаос! Пуцали смо на све стране, док су непријатељи извирали са свих страна. Схватио сам, да они имају више савезника, и да смо управо опкољени.
У тој олуји, није се знало колико их је, и одакле пристижу, нисмо имали могућности да размишљамо о томе, борили смо се са свима и сваким.
Знам да сам се окретао у круг, пуцајући мало испред себе, мало иза себе,…на све стране пуцам, са свих страна пуцају у нас,… борба, можда за мене до сада највећа.

Оборимо летелицу тамнима, и у  трену се обрадујем, успевамо, помислим, али, већ у другом трену, они обарају нама. Нажалост, наши ратници нестају, бездан их гута са онеспособљеном летелицом, погођеном разарајућим зраком.
Можда сам ја следећи?!
Можда ћу баш ја сада бити погођен!
Мисли су ми таква питања и такве закључке доносиле, али, страха нема, не сме бити!
Ту смо да се боримо и победимо!
Присећао сам се манерва из вежби које смо свакодневно понављали на ,Звезди.
-Ледане, покажи шта знаш!
Самом себи сам на глас подвикнуо, активирао систем ,,невидљива летелица,, и кренуо у најјачи напад. Невидљива летелица није заиста невидљива, она се само креће брзином ,,невидљив,, и користи самоконтролу
лета.
Испред мене падају летелице непријатеља, иза мене нестају,…
И, не знам одакле ми дођоше прелепе слике детета, које седи на цветној ливади и игра се са неком играчком.
Одједном, нестао је тон, ништа нисам чуо, осим, поветарца који је прелазио преко  те цветне ливаде, и птичице које певају најдивнију песму, коју сам до сада чуо.
Гледао сам оно дете, гледао сам свет око њега. Био је то бајковит поглед, онај исти као на почетку времена, на ,,Мидгард,, планети.
Порука ми је јасна, данас бранимо тај свет! Данас морамо победити! Данас људима враћамо онај свет који смо им једном дали!

Данас морамо победити!
У следећем трену слика детета се обрисала, и поново су испред мене борбене летелице.
Јединица на десној страни планете шаље податке да су извршили задатак, и да је непријатељ остао без комуникације.
Прикључују се, Радмилу и мени у централни напад.
Приближили смо се планети са које су извирале борбене летелице, и на којој је заточен, Лана. Некако, сада када сам овде, у зони непријатљске планете, и није било тешко пробити се и отпочети уништавање зла. Успели смо! Вилењаци се пробијају, и све већи и већи број летелица на окупупу, што значи ,да , успевамо!
Радмило ме је обавестио, да су трагачи лоцирају одаје у којима су, Лана и Вилењаци, и да кренемо нас двојица у помоћ.
Учитао сам локацију и устремио се попут орла на плен. Спустали смо се на планету без потешкоћа, а, испред нас невероватна слика:
Лана и Вилењаци на слободи!
Лана и Вилењаци у борби са тамнима, у борби, ,,прса у прса,,!
Ратнички подухват! Борба Бића и звери! Борба добра против зла!

Радмило и ја смо се придружили борби, а, изненада као гром из ведра неба, појави се, Нора.
-Без мене се играте?
И јурнула је као права ратница, право на тамне, раме уз раме, Лани.
Трајала је борба, мада умор и одустајање се није осећало, ни код Вилењака , ни код звери.
Онеоспособљени да комуницирају са сарадницима, није им остало ништа друго осим, борбе .
Након неколико сати , ослободили смо град и уништили многобројне летаче, укључујући и један брод, који су припремили за кријумчарење хибрида.
Нећу вам описати ужас који сам затекао у броду. Све што ћу вам окрити јесте, да, ни у паклу таква створења не бораве.
Радмило је карантирао брод, спреман за самоуништење.
-Морамо проверити, ко зна да ли има још бродова са овим створовима!
-Проверићу са јединицом ,а ти, брате, остани са, Ланом и Нором.
Патролирање мора да се обави брзо и неприметно.
Наставиће се….

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s