Драган Симовић: Усамљен Човек путује ка Дому своме


 

Усамљен Човек путује ка Дому своме.

Што више одмиче на Путу Светлости, гле, све самљи бива!

На многа врата, у туђини, покуцаће Усамљени Човек, да би, најзад, стигао до својега Дома.

Он је радостан у Осами; Он је спокојан у Самоћи.

Самоћа је највећи пријатељ Усамљеног Човека, на Путу свих путева –

Путу Повратка!

Усамљен Човек јесте Слободан Човек.

Слободан од жеља; слободан од мисли; слободан од свега што би га мед људе вратило.

Бог је једина Светлост на Путу свих путева –

Путу Слободног Човека!

Не тражи ништа; не иште и не проси ништа; свега се одриче.

А добио је, управо, све оно, чега се одрекао давно.

Пут Усамљеног Човека јесте Пут навише –

Пут без повратка!

Усамљен Човек путује ка Дому своме.

Што више одмиче на Путу Светлости, гле, све самљи бива!

 

Advertisements

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s