Анђелко Заблаћански: 69


Ноћ- чини ми се није била

ни у мом оку ни у сневањима

тек у ћутњи душе болу

црну и лепљиву као смолу

доказ да је има

ноћних птица – лепет крила

а жена као вила

наготом својом мисли ми твори

да траг торе у роси

слуте ми прсти у њеној коси

док поглед ватре ми збори

сву чежњу бректањем жила.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s