Драган Симовић: ПУТУЈ КА СВЕТЛОСТИ ЖИВОТА КРОЗ СРЦЕ ВЛАСТИТО!


 

Стварај и гради свој свет, да би у њему обитавао.

Долази време, и већ је дошло, када ћеш само у својему свету имати уточишта.

Није важно какав ће и колики ће бити тај свет, само је важно да буде твој!

У том свету, имај и свој врт –

 врт за тиховање, врт за мировање, врт за препознавање и освешћивање својега бића и суштаства.

У спољноме свету, нећеш више имати уточишта;

 нећеш бити свој на својему.

Бићеш никоји и ничији –

туђинац на земљи туђој!

Људи ће те прогонити као уљеза и никоговића; ближњи ће ти окретати леђа као да те никада ни видели нису.

Бићеш незван гост и у дому својему!

Бићеш усамљен и осамљен у друштву браће своје, а ни сестре те више познавати неће.

Као да си ниоткуда дошао, и као да си никамо пошао!

Велика је забуна у свету.

Нико одвећ никога –

нити види нити чује.

Велика је пометња у народу,

 у свим народима.

Свако од свакога зазире;

свако се од свакога скрива

у страху од ближњега свога.

Нико неће бити задовољан тобом, а ни ти сам тада нећеш бити задовољан собом.

Свако ће ти нешто замерати; свако ће те због нечега прозивати; свако ће се због нечега љутити на тебе.

Ма шта чинио или не чинио, увек ће се наћи неко ко ће имати нешто ружно да каже о теби.

Што се више будеш опирао и бранио, све ће жешће насртати на тебе.

И, управо ће најжешће насртати на тебе они од којих си се томе најмање надао.

Твоји ближњи, твоји мили и драги.

Они којима си највише чинио.

Они којима си све своје предао.

Зато ти и кажем: стварај и гради свој свет, да те не би  изненадило све оно што ће ускоро доћи!

Тај твој свет, мора бити тврђава духовна.

Само те Дух Стварања и Дух Живота спасити може.

Изван Духа Стварања и Духа Живота, нигде ти у свету уточишта нема.

Велика је забуна и пометња у спољноме свету.

Још веће нас лудило чека!

Долази, и скоро да је дошло, време ругања свему узвишеном, време пљувања по свему божанском.

Долази, и скоро да је дошло, време блуда и разврата, време мржње и зла, време без светиња и светости.

Долази, и скоро да је дошло, време када ће најтеже бити управо онима који су на Божјему Путу.

То се неће дешавати сутра –

то се већ данас дешава!

Стварај и гради свој свет, да би у њему обитавао.

Тај твој свет мора бити невидљив за људе, а само видљив за Бога и тебе.

Јер ако људи буду видели и препознали твој свет, знај да ће га одмах разрушити, а тебе каменовати.

Окрени се ка бићу унутра; окрени се ка Богу у себи, и путуј ка Светлости Живота кроз срце властито!

Advertisements

One comment

  1. Mилан

    Песниче,
    Лепо збориш.. усе и у своје кљусе …ту је снага и мирноћа ….. сви ти минуси из спољног света ,,, гле парадокса … на крају приче ће се претворити у један велики плус …. сви смртни минуси васкрснути ће у вечни плус… Истина је да се ми полако приближавамо ка тој великој финалној Ментоји, промени… само мирно и гле опет парадокса са осмехом у души јер све ове спољне видљиве слике сваким даном су све смешније и трапавије … што ти Песниче рече “Велика је забуна и пометња у спољном свету“ … све ово иде ка добром …

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s