Драган Симовић: Тишина коју по некад чујемо у својему срцу…


Тишина коју по некад чујемо у својему срцу,

јесте иста она тишина коју,

у тренуцима дубоког тиховања,

чујемо и у жуборењу

далеких звезданих јата.

Откуцаји нашега срца и Срца Васељене

имају један те исти ритам

у Вечности и Безкрају.

Свака наша мисао,

намера, жеља, визија или песма,

биће препозната од неких духовним бића

у неким далеким световима

о којима никада ништа

ни сазнати нећемо.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s