Виче соко у планини, где је овај свет отиш’о?
Пробуђен сам из сна лепог, пре 20 и нешто лета,
Довикује му стари медвед, преспавао си време цело,
Трчи лисац међ природу, окупљају дружину целу,
Кад то човек виђе тада, оде код њих без страха,
Носи човек око врата, знак Бога Сварога,
На лицу му је благи жал, што се Мидгард гаси,
На то се орао накостреши, и гласно крикну,
Соко стаде, поразмисли, шта је добро учинити сада,
Вук рече ајмо скупа, да по њима ударамо?
Стало му је до живота, ал’жртва биће дата,
Сада соко, орао, гавран, вук, медвед, лисац, змија,
У своју дружину уврстише човека паганина,
Као некада давно, сетише се савезу старом,
Када човек на свом ату јуришаху кроз Паганију.
Тог тренутка савез стари не би више сан,
Родноверни човек здружи се са животињама,
Миленијум, два у заборав оде тада,
Враћа се земља стара у руке чувара,
Кад то виђе природа снажна,
Ветрови, шуме, пољане, воде,
Почеше се надати о царству староме,
Човек скупи велику војску, у бој крену читава Европа!
Свак се својег оружја лати, и чекају кад ће војску послати,
Удариће страшно са свих страна, у срце још младе Европе,
Колевке народа, Аријевског рода, Срце одабраних!
Народ исти разделише и начинише оргомни затвор,
Од Јонског мора па све до Северне Двине,
Гле!!! Зачу се крик из висина а са неба ватра љута,
Огроман се пламен креће к’нама!
То се поражени феникс родио из Мидгарда,
Не прође много, ми видесмо тада једног змаја и вилењака,
А са неба светло осветли, и Бог Сварог директно се обрати!
У оклопу златном и перима фауна,
Од тигрове коже и плаштом од сатира,
Мач му је бели челик каљени,
Исти онај к’о у Кнеза Милоша,
Тренутак прође и прича причи заврши,
Тад соко даде наредбу своју,
За Мидгард, за нас који живети знамо,
Да очистимо туђе па да Мидгард обновимо!
Човек у очи погледа сокола,
Наредба иста као некада давно,
Нека се види лепо ко са врха планине
Европска ЦИВИЛИЗАЦИЈА опстаће!
И сви мислише како нада је нестала,
Али сокол има поглед оштар,
Иста су породица орао и он,
Знају за доброту која је у сржи Код.
И као орлова напад, соко се спреми,
Да начини он први потез тај, знај крв ће дати многи наши,
Јер жртва мора бити испуњена!