Драган Симовић: Чаробњаков звездани плес


За Ленку, плавооку вилу

Плешем на водама светог Истера,

 и са мном плешу звездана јата.

 Ништа и Све у трену бивам;

 Ништа не бивам, а Све јесам.

Око мене снежна тишина,

плаветнобела и све дубља;

све тиша тишина у дубини,

 и све јаснија на висини.

Плешемо јасике сетне и ја;

плешу оскоруше и борови вити;

и модре јелике, у даљини,

плешу на ветру од пурпура.

У сутон вечерњи плаветнозелен,

све плеше, гле! титра и трепери,

од Милине и Дивот-Дивоте,

што се на Земљу, с висина, низводи.

Што се на Земљу, с висина, низводи!

 

Advertisements

One comment

  1. PoNeko

    Док ме тако немо нападате
    Осуђујућим погледима
    Питам се
    Крива ли сам
    И знам
    Јесам
    Јер разум за правду
    Данашњи трампе
    Извор из срца каљугом умијају
    Не памте
    Они лењи
    Они потлачени
    Интуиција извор пресахнула
    Природа свест кодирала
    Ал запис
    Тај чисти акт
    Вишњег и нама ближњег
    Ту је нама пред очима
    Не тражите лек далеко
    Није он тамо
    Негде
    Он је ту
    Чека
    Вековима
    Баш нас и неког
    Зато док ћутке примате сиву данашњицу
    Замислите
    Жељену сутрашњицу
    Јер минут пре после
    Не постоји
    Сада се увек бројало
    Броји

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s