Милорад Максимовић: Тако увек тихо беше …..


Тако увек тихо беше
кад небо говори громовима
све утихне док сад муња пева
да би с’ чуло шта сад Љубав смера…

Пламти пламен свете ватре
што сажиже и прочисти
многом звездом и светлошћу
сваког ко је Творцу мио…

да би вечне снове снио
и на јаву доносио
свете речи што су дела
са највише Божје горе…

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s