Драган Симовић: Тишина векова, и давно уснули Преци…


На Врањешком гробљу

подно Небеске планине,

с вечери у сутон румен,

кад топао дашак,

с висока горја,

доноси мирис зрелих оскоруша.

Сетно трепере врхови јасика,

спрам Сунца од руја,

што тоне иза пурпуром осутог горја.

Тишина векова, и давно уснули Преци.

Седим на камену,

и зурим некамо у плаветне даљине сутона.

Полако напуштам себе,

и вијам се високо

понад крошања модрих столетних букава.

Небо зелен-плаветно и лагани праменови румених облака.

Све је ово само сан!

Само сан који сам давно негда толико пута и будан сневао!

У сновима што у сну снијем,

упознајем Претке своје са Потомцима својим.

Кажем им:

Сви сте ви, истовремено, и Преци и Потомци једни другима!

Сви сте ви, заједно са мном, Једно Биће –

Сушто!

Advertisements

One comment

  1. PoNeko

    Да се упознамо
    Ми се од некуда
    Знамо
    Те искре у очима
    Мисао Ваша
    Ми је позната
    Речи које говорим
    Ви причате
    Ко смо
    Шта смо
    Где сусрет
    Догодио се
    Знам ја Вас
    Ви мене
    Ко саставља
    Заборављене
    Или смо сви
    Једно цело
    Извор исти
    Исто врело
    Боже гледам
    Себе у огледалу
    Оно што мислите
    Мени треба
    Оно што причам
    Вама годи
    Слушајмо се
    То је кључ
    Питања дају
    Одговори
    Зато сте срели мене
    Зато је сретох Вас
    Да нађемо кључ
    Пронађемо спас
    А на крају
    Свих почетака
    На почетку
    Свих крајева
    Бејасмо једно
    И ти
    И ја

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s