Драган Симовић: Знање о Суштом и Битном


Открићу вам једну тајну.

Незнања се од детета плашим више него и саме смрти.

Када би ме неко питао: шта је страшније од смрти? ја бих му, не трепнувши, одговорио: незнање и бесловесност.

Тај страх од незнања и бесловесности понео сам са собом и у себи ко зна одакле и из којих светова и, надасве, ко зна из којих давнашњих животних токова!

Незнање је више од греха: незнање је, по мени, отац и мајка свих греха.

И, заиста, ништа тако не понижава једно божанско биће – а човек то и јесте! – као незнање.

Незнање и бесловесност иду упоредо, руку под руку.

Где је једно, ту је и друго.

Знање узноси човека међу богове, приближава га Творцу, Васељени и Вечном Извору Живота.

Али, Знање о Суштом и Битном, а не знање од овога света које се огледа у бесловесним питањима и одговорима зарад самих бесловесних питања и одговора.

Сва знања овога света јесу најобичније омаје и опсене, јер су далеко од Суштог и Битног, далеко од Творца и Васељене, далеко од Вечног Извора Живота.

Вечни Извор Живота јесте, истовремено, и Вечни Извор Знања.

Ако нема Знања, нема ни Живота!

На крају свог животног пута у овом животном току, човек би, у тренутку одласка са овога света, требало да понесе собом и у себи што више Знања о Суштом и Битном, јер ће му управо то Знање о Суштом и Битном, зацело, и бити једини Божански Водич кроз тајинствене оностране светове ка Вечном Извору Живота и Вечном Извору Знања у Сушатству Творца.

Advertisements

One comment

  1. Ирена

    Има ли знања у овом времену?Када сви пристају на предодређену намену.Механика,човек од знања зависи од дугмета…Постао је фино брушени елемент,лако утапајућ у осталу конструкцију.Одрицањем себе самога,дозвољено је удаљавање од непресушног извора.Није нам потребно земаљско знање,самоспознаја,сазнање то нас је водило у напредовање.Свака личност,уникат који вреди.Маса се обликује,већина усмерава,личност ствара.Личи да немамо право избора,он увек постоји то нам је из будућности предодређено.И сваки пут је варијација могућег.Како би стигли до себе морамо изнова да се родимо и упознамо.И док корачамо стазом,на њој нас чекају преци…Оно што мислимо да десило се,мора да се деси…Вртлог који се шири мора се концентрисати онда када моћ једног тренутка ојача…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s