Анђелко Заблаћански: КАД ПРОЂЕ


 Једном – кад случајно дође пролеће

И у грудима напупе ми јорговани

Ти сигурно бићеш корак иза среће

Голе, тмурне душе кô јесењи дани

 

 

 

 Једном – кад упознаш жудње истину

Неповрат кô коб куцаће на врата

И ничег неће бити чак ни у вину

Мог пролећа, твог доба од злата

 

 

 

Једном – кад ти све будем смео рећи

 Све истине, све лажи, све прећутано

 Страх неће бити мањи ни понос већи

Ни моје теби, ни твоје мени дано

 

 

 

Једном – кад ми се јесен опет врати

Твој мај ће септембру пружити руке

 Јутру сваком звониће сутона сати

И нико неће чути жудње јауке

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s