Драган Симовић: Следимо Унутарњи Пут Светлости, Пут који нас води ка Свету Богова!


Постоје истинске божанске и космичке вредности које су у нашем срцу записане и сачуване.

Те вредности сведоче о нашем божанском пореклу.

Ми смо рођени као богови.

Рођени да стварамо, да живимо и да се размножавамо као богови.

Људи смо постали онда када смо напустили Унутарњи Пут Светлости.

Ово је време свеколиког распада и расула човечанства.

Човечанство је погубило све своје божанске, звездане и васељенске путоказе и вредности.

Безнађе, бесмисао, злоба, пакост, себичност, саможивост и курвалук данас владају светом људи.

Људи који су изгубили сваку сврху и сваки смисао, утеху траже у најприземнијем сексу.

За огромну већину човечанства на Мидгарду, секс је постао једина поетика, једини смисао, једина сврха и једини поглед на свет.

То је облик секса који понижава човека до скота!

Људи се све више понашају као скотови.

И Србију је то већ увелико захватило.

Београд је постао град блуда и разврата.

За огромну већину младих Срба и Србкиња скоро да нема више никакве поправке.

Они су кренули путем смрти, путем суноврата, путем без повратка.

Дивљи, бестијални, животињски секс води их кроз лудило и бесловесност до потпуног самоуништења.

О томе више не вреди ни размишљати ни говорити.

Да би нешто ново могло да се роди, све старо мора да нестане.

Човечанство мора из пепела да васкрсне попут митолошке жар-птице.

Но, све ово ваља смирено и освешћено прихватати.

Напросто, све је онако како јесте, како је морало бити.

Што смо кроз еоне сејали, то данас жањемо.

Ослонац потражимо у своме срцу и у садашњем тренутку вечности.

Следимо Унутарњи Пут Светлости, Пут који нас води ка Свету Богова.

Свет људи нека заувек остане за нама.

У свету људи, гле, нема ничег више за нас!

Advertisements

One comment

  1. Ирена

    Овом народу
    Када је најтеже бивало
    До небеских
    Двора је стигао
    Оче
    Наш
    Који си на небесима
    Који обитаваш у душама
    Нашим
    Помилуј нас грешне
    Јер стојимо
    Чекамо
    Време боље
    Неког да пружи
    Мало воље
    Мислимо
    То је због
    Њих
    Криви су
    Они
    Који продају
    Наше дарове
    Срећу
    Тугу
    Бољке
    Нашу
    Мајку и оца
    Дедовину
    Знамо да тековина
    Може цену држати
    Ал дедовина
    Која је цена
    Наших
    Не мисли
    Не разумевања
    Не брига
    Не поштовања
    Слуђеност
    У простору
    Док узимају
    Нас држе
    На кисеонику
    Ослабљене
    Без срама
    Без воље
    Пркоса
    Душевног хаоса
    Свако време
    Своје носи
    Случајности нема
    Још се ломи погача
    Породица
    Око славскога колача
    Славимо
    Здравимо
    Плачемо
    Ил смејемо
    То радимо
    Онако како
    Само ми умемо
    Није замро жар
    Идеја мисли
    Све је ту
    Да једном
    На починак
    Одемо
    И пробудимо
    Благословени
    Морамо
    Окусити
    Све варке
    Омаје
    Опсене
    Супротна страна
    Хиљаду лица
    Има
    Спознајемо све
    Док не дознамо
    Покајемо се
    Тако чисти
    Дођемо до стања
    Оче
    Теби
    Хвала

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s