Ирена: Овом народу када је најтеже бивало до небеских двора је стигао…


  1. Овом народу
    Када је најтеже бивало
    До небеских
    Двора је стигао
    Оче
    Наш
    Који си на небесима
    Који обитаваш у душама
    Нашим
    Помилуј нас грешне
    Јер стојимо
    Чекамо
    Време боље
    Неког да пружи
    Мало воље
    Мислимо
    То је због
    Њих
    Криви су
    Они
    Који продају
    Наше дарове
    Срећу
    Тугу
    Бољке
    Нашу
    Мајку и оца
    Дедовину
    Знамо да тековина
    Може цену држати
    Ал дедовина
    Која је цена
    Наших
    Не мисли
    Не разумевања
    Не брига
    Не поштовања
    Слуђеност
    У простору
    Док узимају
    Нас држе
    На кисеонику
    Ослабљене
    Без срама
    Без воље
    Пркоса
    Душевног хаоса
    Свако време
    Своје носи
    Случајности нема
    Још се ломи погача
    Породица
    Око славскога колача
    Славимо
    Здравимо
    Плачемо
    Ил смејемо
    То радимо
    Онако како
    Само ми умемо
    Није замро жар
    Идеја мисли
    Све је ту
    Да једном
    На починак
    Одемо
    И пробудимо
    Благословени
    Морамо
    Окусити
    Све варке
    Омаје
    Опсене
    Супротна страна
    Хиљаду лица
    Има
    Спознајемо све
    Док не дознамо
    Покајемо се
    Тако чисти
    Дођемо до стања
    Оче
    Теби
    Хвала

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s