Драган Симовић: Вилењаков усуд у свету омаја и опсена


Кад вилењак остари у свету – а вилењаци у свету много брже старе од обичних људи – тада почиње да осећа, и схвата, како његово физичко тело све више постаје паразит који му полако исисава душевну, духовну и стваралачку енергију.

Поред свих паразита који нас нападају, од самог доласка на овај свет, и само наше физичко тело, у старости, постаје, такође, паразит, који готовански живи и опстаје у свету омаја и опсена науштрб наших душевних, духовних и стваралачких дејстава.

Овде се ја разилазим са многим својим пријатељима, великим посвећеницима источњачких духовности, који сматрају, али и верују, да наше физичко тело може вазда да се обнавља и подмлађује, а да то ни у ком случају не може бити на штету наших духовних и стваралачких енергија.

Моје ми вилењачко знање и искуство казује посве опречно: да је обнављање и подмлађивање физичког тела свагда и увек на штету духовних и стваралачких дејства, да обнављајући и јачајучи физичко тело, ми, у исти мах, слабимо наша виша –  танана, духовна, небесна и божанска- тела.

У последње време, скоро свакога јутра, будим се са једним јединим осећањем: да ја већ дуго и предуго обитавам у овоме свету, у овом животном току, у овом физичком телу – у овој врећи меса и костију – па се чудом чудим, и сам себе питам: шта ја више тражим, и шта још очекујем, у овом, мени туђем, свету?!

Advertisements

One comment

  1. Ирена

    Ни је се не слажем са источњачким погледом на свет.Подмлађивајући себе,ми наш дух кочимо и враћамо на почетак.Где је још клијао и проклијавао тако да враћањем виталности,ревитализујемо и дух у нама.То интерес наш није,мудрост се мери еонима,земаљским годинама у смислу животног просветљења.Шта добијамо ако се стално уназад враћамо?
    Али се не слажем и са Вама.Тело је материјализовани дар.Није паразит који црпе душевне сокове…Ако дођемо до становишта-ЈЕДНОТЕ,онда смо савезници.Тело и душа једно цело.Постоји временско/просторно ограничење…када себе доводимо до фазе када душевни сокови,феромони,спектрови боја у нама,…расту а наше тело одржавају у форми и свежини…Еквилибријум је свуда…
    Само зависи шта Нам је дано чинити….Који смо ступањ прешли.Тада наново бирамо или будемо бирани да живимо и дарујемо мудрост другима чија је стаза иста,само не виде од препрека и потешкоћа…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s