Милан Живковић: Што понесеш у себи и свом срцу, то исто доживиш и потврдиш било где!


Драгане Песниче,

Имам потребу да Вам пренесем утиске са Свете Горе… Главно је ипак

оно што понесеш у себи и свом срцу пре самог пута … то исто доживиш и потврдиш тамо ….. разне су побуде и потребе да се тамо оде … тако да човек види разне слике и приче… то је просторно мало место али види се цели холограм … од Гаје до Акаше …. Путници, намерници, ходочасници … долазе са разних страна света… о искрености и њиховим спознајама не бих да судим … али свега има… Иста прича је и са монасима … сваки монах је прича и универзум за себе ….

Моја директна запажања су да је то ипак судар савршенства и поприличног несавршенства….има много инсистирања на мистици… по мом укусу мало радости, весеља и слободе.. доста правила-типика … матрица и клишеа… Спољни утисци се вешто крију … али моћ, новац и распоред карата спољног света много уређује “правила игре“…

Божјом вољом имао сам срећу да сам један дан и ноћ проведем у зилотском манастиру Есфигмени … ту имамо одступања од генералне приче … они отворено и слободно коментаришу појаве из спољног света … осећају да је све то дело паразита … да сви учесници  и актери спољног света раде  за истог “газду“… због таквих отворених  и критичних ставова они су у изолацији …. укинуте су им све донације,немају струју , укинуто им је право да комуницирају са осталим манастирима, већина њих је осуђена за кривична дела из области тероризма.. казне су драконске … било је више  покушаја да их трајно иселе и избаце са Свете  Горе   …. они у својим срцима осећају превару и опасност …  осећају се издато од свих.. препуштени су сами себи и својим молитвама … они директно казују да је циљ да Гајом завлада зло и пропаст под влашћу паразита…

Кратак боравак на Атосу само ми је потврдио да је тренутна слика света свуда иста …   слике добра и зла   и  сама матрица живљења  је добила своју преслику по целој Гаји …. Времена су сложена и сабијена догађајима  … све је у игри , све се ускомешало.. све звезде су у игри црвена, бела, жута.зелена , плава … све је збијено у један тор…  све то ће убрзо нестати… ми се налазимо пред вратима парадокса…. ја то  у свом срцу дубоко  осећам  као  животиња пред неку природну појаву…  једина разлика је у томе  што у мени нема узнемирености него управо супротно  осећам смиреност и благост.

Толико од мене. Живи били и Свако Добро!

Милан

(ПС: мали видео прилог о Зилотима у коментарима.)

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s