Бела Вила Дивотница са Јужне Звездане Капије: Постали смо туђинци на својој планети Богова


Благодарим Вилењаче, све се тако одиграло, било је доста светих ратника који су бранили, тек сада сазнајемо за њих, а ту смо били и ми а да нисмо били свесни своје битности и своје посвећености, полако током одрастања и током прелаза разних дошли смо коначно до своје битности, успели смо да се пробудимо, освестимо и негде дубоко осетимо зашто смо дошли овде на ову планету где се смењује дан- ноћ, где се из трена у трен води битка светлости и таме, дубока успаваност, отупљеност, све се ради по образцу већ виђено, али без икакве свесности за даље и више, за успаване је најважније сада да нам буде лепо, а како ће то деловати за будућност, како ће то обликовати мој пут, моју душу, како ће то утицати на целу планету није битно,е то је та успаваност, или програм мрака заборавностио отуђености од Бога, постали смо туђинци на својој планети Богова, а тај програм се скида дуго, баш дуго залепио се за нас и када почне да се скида много боли, јер се баш добро учврстио и постао део нас, тако се калимо и претварамо у чистоту. Ту су Свети Ратници на важним местима у датом тренутку и ту нема случајност, већ се зна, ко, и где, треба бити редослед постоји за свакога!

Вилењаче, видим да си се јуче  дружио са Витезом Праисконог Реда, баш лепо, тиховали сте у Творцу као једно, моје две слатке душе. Благосиљамо и ми вас пуно, и то испод божанских  цветова трешања, вишања и… Ија сам јуче била у селу, све се расцветало, пуне воћкице у цвету, али највише обожавамо наше Дрво Воденац. Оно је на средини у центру плаца Чувар, има до 200 година. Када је тата купио тај плац, од њега је било остало само огромно стабло и почело је изнутра да се суши и трули, тај човек је хтео да га посече, али тата је платио, само то да не ради, и лечио га, мазао воском, и та његова љубав га пробудила и подигла, сада је раскошно, пуно у цвету, и нама се радује, воли, прича, а када дођеш до њега да га загрлиш, познат ми је познат, као да се знамо однегде, колико велико срце има, знање кроз њега колико је протекло, како држи Земљу за Небо, не би се одвајала од њега, као да се наслониш на Творца, и паде мрак, звездице се појавише на небо, пространство, бесконачност струји, погледам горе ка небу, па у Чувара, а он сија у белини, а испод њега наша планета земљица па је прекрила травица, па не знам ко се више радује, да ли земљици травицама, звездицама или звездице травици, земљици. Како се само воле Небо и Земаља и љубе, а ја њихов сведок Љубави! Дивотно, дивотно!

 
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s