Драган Симовић: О песничком надахнућу


Шта је песничко – стваралачко надахнуће?

То је онај тренутак, божанствени тренутак, када песник – стваралац, призван из Вишњих духовних светова, само својим физичким телом остаје присутан на Земљи, а душом и духом бива узнет у Вишње светове, међу божанствене песнике и ствараоце.

Надахнуће је највиши ступањ стваралаштва изван ума, изван свесности и свести, изван света.

Тада песник – стваралац бива вођен од Бића Духа и Светлости, вођен преко срца и душе, а никада преко ума, преко главе.

Глава и ум нису ствараоци.

Не ствара се главом и умом, већ само срцем и душом!

Зато је сувишно оно школско питање: А шта је песник желео да каже?

У трену надахнућа, у божанственом тренутку стварања, песник, уистини, није свестан ни шта је рекао ни шта је желео да каже!

Он тога бива свестан тек после, тек по изласку из надахнућа, по изласку из чина стварања.

И још је нешто битно.

Оно што је песник створио срцем и душом, нема само једно тумачење и значење, већ на стотине, на тисуће тумачења, значења, виђења и појимања.

Песник оставља бескрајну слободу својим читаоцима: да свако од њих, гле! његову поезију тумачи и разјашњава на свој начин, те да, сва та различита тумачења и разјашњења – бивају исправна и истинита!

Зато никада не питајте песника: шта је желео да каже? – већ сами потражите одговор у свом срцу и суштаству!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s