Драган Симовић: Исте ватре још обзорјем горе


 

Зелен-пољем испод плава свода,

као негда, давно, у свит-зоре,

уз свирале ветра, жубор вода,

исте ватре још обзорјем горе.

 

Све је исто и у мојој души –

кад имадох тек двадесет лета:

исту песму ветар ми певуши;

иста туга, иста вечна сета.

 

Све што мину – можда се и врати,

у будући један освит зоре,

јер нас иста љубав вазда прати,

као ватре што обзорјем горе!

Advertisements

3 comments

  1. Драгана

    Јако волим ову пјесму! Уз њу моја душа и пјева и плаче! Божанствено написано, звјездани пјесниче наш! Драгана из Приједора

    • Драгана

      И ја Вама благодарим драги наш пјесниче на овом коментару! То је она Родна повезаност која се Душом осјети, ријека потече, спира муљ, талоге сакупљене, унутарње сунце засја, пуни и озар дарује, дарује и оплемењује, Род Роду пјева, мелодијом диже и узноси, радост кроз раст доноси!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s