Драгослав Бајагић: РАЗГОВОР СА ЊЕГОШЕМ




Бедем испред, бедем иза
и са стране
снага слаба,где сам, куда,
без помоћи
Помоћ спава, помоћ спава
пробуди се
Сам сам, како, ја не могу
помози ми
Помози ми, чујеш ли ме
зашто ћутиш
Безсмртан си, чег´ се бојиш
одговори
Грива грдна, очи бистре
зуби страшни
У руци ти златно сунце
осветли ме
Магла, магла, пут нема
дај ми сунце
Циља нем, не видим га
ту је негде
покажи га, осветли га
ти то можеш
Шта год речем, куд год кренем
мркла тама
Ја кроз таму морам ићи
схваташ ли ме
Идем, идем, морам ићи
и стићи ћу
Јер ти си ми зубља жарка
изпред мене
Ти си стaо, посустао
ал` ja нисам
Јак сам као Црна Гора
познајеш ме
Језик твој сам ја издао
разумеш ме
Језик… зашто, а шта ће ми
моје дело!
Твоје сунце, нећу њега
хоћу своје
За истином ти си иш`о
и наш`о је
За истином и ја идем
где је, зашто
Ти то знадеш победниче
одговори
Уста хладна, уста ћуте
о ратниче
Зар победа мора бити
тако тешка
Не бојим се, победићу
као и ти
Спавај мирно, сањај снове
црногорске
Превисоко ти узлете
зашто паде
Сунце твоје беше мало
сам си био

одговор:

Змије знају, змије гмижу
ал` не лете
Газих змије, крв се моја
отровала
Крила моја без снаге су
опуштена
Коса њена међ` колена
зове, зове
Отров? Снага? варка нека?
Па нека је
О отрови, о мишице
отроване
Не сеците крила своја
да пузите
Ал` крила одсечена,
на колена!
Кости вире, месо трули
глава смрди
Знаш да не знаш, срам те било
Знадох више имах сунце
у рукама
Видех једно веће што је
изнад њега
Пружих руку, севну муља
погоди је
Доле Ловћен, испод њега
дим црвени
Браћа гину, сабља сече
па се тупи
Гмижу црви, браћа моја
црви гмижу
У блату им глава лежи
ако јесте
Нити чује нити види
ослепела
Храна свињска, ждеру свиње
свиње масне
То је казна кукавици
издајнику
Издао је род поносни
гмаз плашњиви
Кад би знао за награду
што га чека
Нове снаге, бистре главе
уз тебе су
Знаш како ћеш, сам не можеш
помоћ ту је
Снага млада, ум блистави
за награду
Награда је дело ваше
изнад мога
И веће је и сјајније
видео сам
Не чекајте, стрх је терет
храброст води
Истина се сама ствара
брзо, брже
Нек се она креће напред
ти је прати
Снови ваши, истине су
на планини
Попењи се на планину
видећеш је
У рукама ништа друго
већ је варка
А варка те увек води
у превару
Превари се, ја је узех
сажеже ме

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s