Тимочка Бела Вила: О себи…


Како се зовеш?

Ја сам….

То ти је име твоје.

Ко си ти?

Човек…

То ти се не гарантује.

Шта радиш овде?

Живим…

То се заслужује.

Која је твоја сврха?

 Вечита мука…

То ти изабираш.

Знаш ли суштину?

Моју или…?

Постојања! Дете моје…

О томе не размишљам.

                        Мислиш ли?

Умем то!

Како те никада нисам чуо?

                    Мисли се не чују.

Молиш ли се?

Време тако брзо одлази…

Животариш,…залуд време трошиш.

Није тако! Видите….ја…

Боље се врати.

Други пут ћу те звати.

До тад пронађи одговоре.

Али? Како наћи? Учиним ли то, како

дозвати опет. Са Вама

попричати. Осећам се

слободно,некако просветљено.

Мисли, дете! Чујем их!

Речи свете,дозивају. И када не

изговараш молитву, речи душом

прати. Свака реч изговорена не може

да се врати…

Видећемо се онда…

Наравно! Биће ускоро!

Одкуд знате?

Већ си помислио!

ziva

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s