Анђелко Заблаћански: Можда је тако


Беспућима лутам, а

знам, и та једна, стопама

наде утабана,  стаза опет

у беспуће води. Остаје,

само реч неизречена,

реч као звезда водиља

која је дуго већ угашена.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s