Сви смо ми Род једни другима!        

Хоћемо ли гледати..једном…тим очима?

Хоћемо ли? Хоћемо ли’

Хоћемо ли схватити једни друге? Једном..

Да растемо, да корачамо Пут Светла…

Вечним Животом Живимо …

Сви ми Род смо! Јесмо!.

Ипак …  време Живог Рода …није  дошло

Жалост је …  

Свако прави свој наум и

не одступа од тога …и

ту се не пита нико за несреће које тиме чини…

Мисли само  себи… лете..

А смешно бива

када сагледаш право стање ствари…

целог живота се јури за ,,нечим,, 

…што је најважније  и мисли се….

,,сам ћу то достићи,,  …..
 и онда наиђеш  …. 

То што ти треба – стоји поред тебе и гледа те…

а ти не видиш….

…тама пала на очи….

…свет свој се прави шарени…а

Бог…изгледа..то баш не воли…

Јер, Род смо Ми … Једни Другима…

Ал у умишљености својој…то..заборавили …