Драган Симовић: Ноћи дуже од века


Кад сагледам свој живот од доласка на овај свет до данас, све то, уистини, бејаше само један сан који сам будан сневао.

Све је нестварно, варљиво и пролазно на овоме свету, и све је само сан.

Живео сам живот вилењака месечара који вазда у сутоне вечерње певаше своје умилне песме уз звездану лиру и ветрове гајде.

После свега што је било и прошло, могу да кажем, да сам живео само онда када сам срцем и душом љубио, и када бејах заљубљен у своје драгане, у своје виле и богиње, заљубљен као нико на свету.

Све је нетрагом нестало као магла и дим на ветру, а од свега, гле! остаде само љубав која ми често задаваше боли, и због које сам, тужан и сетан, пробдео многе бесане ноћи – ноћи дуже од века!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s