Верица Стојиљковић: Помисли само, колико нас неба чека…


Помисли само, колико нас неба чека

Негде тамо, високо, дубоко, и

Близу и далеко

Колико ће шумети листови разних боја

Нашег дрвећа многобројног

Тамо негде и близу и далеко

О колико ће ветрова свирати међу

Врховима планинским, блиским и далеким

И колико ће вила водених нама певати

Песме прастарих времена и блиских

И далеких

Колико ће птица пролетети над нама

Негде овде и негде тамо

О колико ће крила  под грањем шумети

О колико ће искри воде од

Сунца запламтети и колико ће звезда

Нас на путеве испратити и дочекати

Колико ће, пута руке се испреплетати

Над цветовима безкрајне љубави

Колико ће имена наша пута, на табли

Се срцем исписати овде и тамо негде

И близу и далеко

И колико снова се одсањати

Заједничких заталасаних одјецима

Гласова  душа наших

О колико, о колико ће трнових ружица

Румених исцветати на пољима бројним

Нашим душама вајаним

О лепоте радости ходања

По травама смарагдним

Животима блиским и далеким, а нашим!

Помисли само!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s