Сан – Вељко Вујовић


18010264_1660251460946431_4706535121785852602_n

Словенски се богови издигоше,
И земљу под собом испржише,
Народе по крви спојише,
А брата са братом помирише.

Природно са природом би,
Где сунце здраво сија,
Онде где живот мили,
У очима сјајног бисера.

Тамо где сунце вечно траје,
Иза брда оних чарних,
То лето плаветно се ближи,
И део истине открива се.

У тој земљи слободе,
Окован ланце ја шетам,
У земљи мира и доброте,
Нови се рат спрема.

Где је права станица?
Људи дивовског морала,
У земљи страже напете,
Против наших џелата.

Словенски се богови издигоше,
И земљу под собом испржише,
Народе по крви спојише,
А брата са братом помирише.

Великаши су заћутали,
Јер пропалице причају,
Када заврше говор свој,
Оковани лете у тамницу.

Усред мрака где месец,
Напоре своје улаже,
Где светлост мора пасти,
Јер мрачне силе долазе.

Где зора споро топли,
Са земље стижу апели,
Греј ти греј сунце слободно,
Јер зима мора да о’копни.

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s