Од свих си девојака била тиша

Збуњена, сама, неприметна, бледа

Еј, зашто ниси бар порасла виша,

Бар виша за пола педља?

 

Једне је ноћи ударала киша,

Тако крвнички, ко чувари реда…

Еј, зашто ниси бар порасла виша, 

Бар виша за пола педља?

 

Јер кад си се о дрво крај врата 

Обесила у свитање седа,

Између босих стопала и блата

Био је размак само – пола педља.