Мирослав Антић: БАЛАДА


Од свих си девојака била тиша

Збуњена, сама, неприметна, бледа

Еј, зашто ниси бар порасла виша,

Бар виша за пола педља?

 

Једне је ноћи ударала киша,

Тако крвнички, ко чувари реда

Еј, зашто ниси бар порасла виша

Бар виша за пола педља?

 

Јер кад си се о дрво крај врата 

Обесила у свитање седа,

Између босих стопала и блата

Био је размак самопола педља

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s