Рабиндранат Тагоре: О дођи, дођи на моје језеро


Ако хоћеш да будеш једном вредна

и да напуниш свој крчаг, –

о дођи, дођи на моје језеро.

Вода ће се припити уз твоје ноге

и избрбљати своју тајну.

По песку је пала свежина кише која иде,

облаци се нагли под модрим линијама дрвета

као бујна коса над твојим обрвама.

Ритам твојих стопа, који добро познајем,

удара ме у срце.

О дођи, дођи на моје језеро,

ако мораш да напуниш свој крчаг.

Ако хоћеш беспослена да безбрижно седиш,

док ти вода носи крчаг, –

о дођи, дођи на моје језеро.

Падина се зелени и дивљега је цвећа

безбројно.

Мисли ће твоје излетати из твојих тамних очију

као птице из својих гнезда.

Превешће ти спаси на стопала.

Дођи, о дођи на моје језеро,

ако хоћеш да седиш беспослена.

Ако си сита игре па хоћеш да загњуриш у воду, –

о дођи, дођи на моје језеро.

Остави на обали плави огртач,

плава ће те вода огрнути и покрити.

Таласи ће се прпињати да ти љубе врат,

да ти на ухо шапућу.

Дођи, о дођи на моје језеро,

ако хоћеш да се загњуриш у воду.

Ако мораш у безумљу да скачеш у своју смрт, –

дођи, о дођи на моје језеро.

Језеро је моје свеже и бездано.

Црно као сан без снова.

У дубинама његовим исто су дани и ноћи,

а песма је ћутање.

Дођи, о дођи на моје језеро,

ако хоћеш да утонеш у своју смрт.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s