Владан Пантелић: С а м у р а ј П р в о г а Р е д а
Дошао човек,
хром,
са седам слојева
мрака на лицу.
– Отреси, отреси! –
вриснем,
– отреси!
Твоја зла слобода
вуче те за собом.
И пас,
који је с тобом,
води те на канапу!
… Онда сам у небо
испружио десницу
и завитлао мач етерични,
а на левој нози
заиграо лилу моћи,
и запевао,
најпре тихо,
а онда трепераво и гласније,
силницу од праискони.
Advertisements
