Анђелко Заблаћански: Позна љубав


О, зашто, зашто смо се, драга, срели –
Кад јесен ми се цинично већ смеје,
А теби цветају багреми бели
И мајско сунце што их мило греје?

 

 

О, зашто гледасмо се заносно, дуго
И да ли у твом оку жеље видех,
Или моја вечна, а најлепша туго –
Од сопствених сасвим обневидех?

 

 

О, зашто не прођох поред тебе, драга
Без речи и хвале за те очи сјајне,
За косе к`о свила, уста дивље блага,
И зашто пожелех твоје страсти тајне?

 

 

Зашто ти не рекох: иди, још си млада,
Свако ново лето тек ће да те буди,
А мени да носи пуно крило јада
И срце што уме само још да жуди?

 

 

Зашто се усудих да росу окусим –
Да миришем руже у твојим недрима,
Кад пахуље снега у коси ја носим
И не умем да те делим са другима?

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s