Јагода А Маринковић: КАД КРЕНЕМ ГРАДОМ


Кад кренем нашим Градом
оставићу ти осмех боје вина
један цвет са Виника
нашег сећања
и слику где ми
љубиш плаву косу

 

Када кренем даље
оставићу ти све
снове и шетње
по песку у којем
се крију трагови
наших босих ногу

 

Оставићу ти
траг по којем
ћеш ме наћи
ако те стигну
стрепње и страхови
и неки стари дамари

 

Нећу ти оставити
горчину и кајање
то носим у неповрат
да утопим у речи
праштања за обоје
за оне који долазе

 

Кајање носи страдање
убризгава у вене отрове
и шије поља невоље
нека то све падне
у кањоне судбине
заткано у паучину истине

 

Узећу кривицу са мало
зачина од љубави
и укусом пожуде
скупљеним заједно
у смотуљак сећања
на путу до заборава

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s