Вељко Вујовић: Прича о тајни


13310354_823108254491712_2348911694484383368_n

Знање свето за човека се роди,
Исписа странице Земље ове.

На рубу пропасти Земљине,
Човек знањем заустави пад.

Срби, народ који мудрост чувају,
Који тихом сетом грешку исправити не могу,

Тужна је помисао да наше благо,
Не види светло дана, поред ове туге људске,

А знање? Са њим још није касно,
Још има ветерана!

Још има синова рата,
Још има хероја који се боре за часно!

Оних који радије бране књигу сабљом!
Оних који с’осмехом чувају благо.

И сада у времену овоме,
Када сваки трзај искони се кажњава,

Када благо све јаче и јаче удара,
Лупајући на широка врата овога света,

Ми још увек смо ту где јесмо,
Не знајући ко смо и одакле смо,

Гледамо погледом далеким,
Негде у пространства и сањамо о нечему великом!

Што већ јесмо….

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s