Феликс Богдановић: ЖЕНА


О Боже, како је та жена била лепа!

 

 

Седела је снисходљива и сетна

Поред кристалне реке на месечини

Косу златну је слободно распустила

Поглед према мени је упутила

 

 

И ја прочитах: жариште снова

У њеном лику, пламени огањ

У срцу, како стидљиво гори

Kроз њене зенице плавих очију

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s