Драган Симовић: Песма о Србији које нема


120620151057

Србију је готово немогуће

одбранити и сачувати

од самих Срба!

Први пут,

у повесници човечанства,

 један народ

 разара и уништава

властиту државу.

Први пут,

 у светској повести,

 један народ ратује

против самога себе

до потпуног истребљења.

То –

нити је било,

нити ће игда бити!

У овом народу,

за који негда веровах да је мој,

 ја сам туђинац на земљи туђој.

Нити је ово мој народ,

 нити је ово моја држава,

нити је ово моја родина!

А, можда, ни ја –

нисам више ја!

ПЕСНИКОВА РАЗЈАСНИЦА

Видео сам и схватио, да ће овај нараштај срба посве разорити, уништити и сатрти све што је србско, да ће растурити и распродати Србију, тако да после њих, после овог нараштаја србских изрода, неће ништа одвећ остати ни од Србства ни од Србије!

Међу овим нараштајем срба, гле! нема ни три посто расних, самосвесних и самобитних Срба – Белих Срба!

Ја сам све време, уистини, сневао и певао о Србима који одавно не обитавају у овоме свету, који су ко зна кад још отишли са Мидгард-Земље, настанивши се у неке Вишње оностране светове – у Акашу, у Небеску Србију.

По мојим дубоким унутарњим увидима, нема више никакве сврхе да се ова мањина, ових три посто расних, самосвесних и самобитних Белих Срба, труди и жртвује за ово и овакво србство, за ову и овакву Србију!

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s