Ирена М.:ЕТАР


IMG_20170414_141239

Невидљиво прожима
Језгра сузбија
Између пора пукотина
Његове мисли ходају
Несавршенству
Савршенство додају

Точи се
Лек у чаши
Пије се у здравље
Помоћ од онога
Кога знамо од вајкада
Видимо кад нам је личност
Јака

Осветли се
Трен у минути
Ко да свиће
Зора кличе
Дан руди
Пробуде се силни зраци
Од топлоте коју нуди
На тананим мостовима
Силази прилази
Одлази долази
Нечујно бескрајан

Тежина
Колика је његова даљина
Високо горе
Ниско доле
Несагледиво је
Мало беше један час
Па се прену порасте
Прерасте сву замисао
Нашу
Његову

БезПризора призор
Непробојно невидљиво стакло
По њему се лети глатко
На висине где се кад кад губи
Тешко дишу груди

Да није њега да сабија
Деца би просторе прерасла

Да није њега да напаја
Свећа би се угасила

Да није њега
Знање би се точило
Непрекидно
Било би доступно
Отрцано
Бесмислено
Само себи подругљиво

Свашта на ум пада
Кад човек се знању не нада

Тражење одговора
Кад мисли саме лутају
Пронађу пут
Саме одгонетну
Онда се дечијом силином радују

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s