Верица Стојиљковић: Живот је, кажу …чудо


Живот је, кажу …чудо! Понекад се догоде

Неке не лепе и  неке лепе  ствари …

И онда су то …кажу..људи ..чуда!

Кажем, .. нису чуда то, то свагдашњи су дани

Од суштине…далеко!

Чудо…је нешто друго

То живот дарован је

То Створитељ….. дародаје

Тело, дух, душу даје, да гледамо животе

На земљи што постоје, да се цвећу дивимо,

Да пој птица слушамо, заједно са дрветом

Да дремамо, да сањамо, пупољку да се радујемо,

Звезде, месец..да  волимо, …   И сунце руком, оком,  

Усном да ..додирнемо

Да свему око нас  срце отворимо,  Душом да то обојимо!

Сви би да виде чуда …  Кад оно..живот чудо

У њима и око њих….Све већ постоји, живи,

Живи и кад мислимо да не живи

И камен и пањ и трава кад усахне ..И она живи ..

Само …   другачије!

И ми .. сви .. што данас говоримо а сутра већ

ућутимо, заувек .. кажу..

И ми сви …   и тада живимо..

Само другачије … 

За обично око невидније!

Зар то није чудо .право?

И кажемо .. сами смо ..

А Створитељ нас још прави – тек посао  започео

И своје дело воли  и пази и милује!

Миловао и пре но што нам да се родимо .. дао!

И смрћу нам није ништа узео

Опет нам отац наш живот ,,, 

Другачији  … дао!

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s