Војислав Илић: На Вардару


Суро, вечито стење гордо се у небо диже,

Над урвинама тамним орли се с облаком боре;

А доле са страшним шумом, Вардар се пени и стиже,

И пада кроз уске кланце, у сиње Јегејско море.

О вали, о реко србска! Столећа тако се губе

И као таласи тону у море вечности тавне…

Ал’ твоје бисерне капље камена подножја љубе,

Где споменици стоје народне прошлости славне.

Али ће, ко рајски феникс, синути слобода мила,

И ја ћу стојати ведар, где сада погружен стојим,

И наш ће оро бели широко развити крила

Над урвинама твојим.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s