Верица Стојиљковић: Зрак на коме стојим ,,,


Зрак на коме стојим

моје је одмориште

место за  мисли, премисли,

послемисли ,,,

сви путеви су слободни

пролази зелени,

капија  нема одавно,,,

преда мном нестају

оне што остају

два прста чекају

од две леве руке

од две десне руке

оне не праве питање

срце трепти, говори,

он стиже,

носим те на рукама

ти носиш мене,

негде иде твоја рука

прва, негде моја

исто је…

Пловидба ипак,

има једног капетана…

он кормилари

путевима небеским

нашим…

пробијамо паучину чекања,,,

избијамо на …чистину

право пред Јединога

Бога!

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s