Последњи трзај – Вељко Вујовић


482003_219956901462136_929735628_n

Последњи трзај нашег рода мора бити јак,
Јак како планина види реку у подножју мрак,
Последњи трзај на љубав нек’ годи,
Последњи трзај мора видети те очи.

Ватра у грудима нек мирише на бој,
У годинама нашег слома осећа се то,
Светлост у глави, никада мрак,
И последњи одраз сенке наше убија ту гамад.

Сикће са планине велелепни орао,
Криком својим доказује господарство његово,
Вук кад завија осети се снажни зов,
Чопора његовог у улози народа мог.

Захвалност у срцу имам за тебе,
Али морам да унапређујем и самога себе,
Како не бих пао, знања нам треба,
И ти да се уздигнеш и да будеш једна.

Бол и тугу каналишем кроз борбу,
Нећу да те убијем и идем у поворку,
Као туга што се у мени скупља,
Мој пут је вечан, није кривуља.

За ратника борба значи част,
За Србина борба привилегија и спас,
Душа нам је велика к’о космос,
Немој нас разљутити јер мач ти је за носом.

Сама нам је природа прека,
Волимо јунаштво и исказивање вечно,
Са духом ратника и гуслара песмом,
Са кодексом понашања ми ходамо етично.

Сада иде наше златно време,
Наше право на наше излечење.

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s