Драган Симовић: Вечерња сетна песма


Седим испод багрема што цвате,

и зурим у вечерње румене облаке

над сањивим пољем

у даљини.

Изгрева пун Месец;

над крошњама трепери Вечерњача;

лахор певуши кроз шаш.

Где год да свратим,

свуда ме у стопу прати

нека праискона сета

што се, гле! вазда

изненада и ниоткуда

појави.

(Велики Гај, 10. цветња 7526.)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s