Војислав Илић: Грм


Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји,

Кô црн и мрачан див. И густе травице сплет

Горди му увија стас – и горски несташан лахор

Лелуја шарен цвет.

 

 

 

И зима дође већ, и својом студеном руком

Покида накит сав и гору обнажи сву,

Ал’ многа зима још са хладним ветром ће доћи,

А он ће бити ту.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s